“Selma, na ulasku u voz ti htedoh reć
Nešto nežno, nešto što izaziva pozor
Ali rekoh samo – “Zdravo Selma, molim te ne naginji se kroz prozor”
Selma, Selma
Putuj Selma”
Ni lepše pesme tog vremena, ni draže devojke
Imala je šesnaest
Imala je čitav vek ispred sebe
Iz Mostara krenula za Zagreb
A mladi pesnik, Vlado Dijak, tada u ranim dvadesetim ušao je za njom
Poneo joj je kofer
I zagledao se u nju
Nije imao snage da joj kaže ono što oseća
Osim da joj napiše pesmu
“Selma” i “Stanica Podlugovi”
Prolazile su godine, nikada se više nisu videli
Preživeli rat, on Goli otok i zauvek otišao pre raspada one zemlje
I učinio Selmu besmrtnom
Kao i Arsen svoju Ines
A i jedna i druga su nadživele pesnike….
Na jednom koncertu, “Bjelog dugmeta”, davno, davno
Prišla je članovima grupe i rekla - “Ja sam ta Selma”
Danas je, kaže, usamljena, nema više nikog svog
Neko drugo vreme, neki drugi ljudi
Ostala joj je samo ta divna, predivna pesma pesnika
Koga je srela samo tada i nikada više
U godinama kada joj je napisana nije joj značila puno
A danas joj je sve na svetu
Po njoj je pamte i prepoznaju
A ona već u dubokoj starosti
Sama, pomalo zaboravljena
U nekoj od zagrebačkih zgrada
Vraća je u mladost dok pevuši u sebi – Selma, Selma, putuj Selma –
Ne vraća samo nju
Nego i generacije i generacije koje su rasle uz tu pesmu
Volele se
I budi u njima najlepše uspomene
Razmišljam o nekim mojim Selmama
Koje sam sretao, koje srećem
I kojima isto tako pesme ne znače puno
Uverene da će ostati večno mlade
U svojim dvadesetim, tridesetim
I hoće
Ali samo u pesmama
Ne mogu to da im kažem
Ali može Selma
Može Ines
Mogu mnoge druge
Koliko poezija u jednom trenutku ne znači ništa
A u drugom znači sve
Posebno kada ostaneš bez mnogo čega
Što si mislio da će zauvek biti tu
I zato – “Zdravo Selma
Putuj Selma
I molim te ne naginji se kroz prozor…”
''Selma
Putuje na fakultet
Ona putuje, ja kofer nosim
Molim
Težak je al' pošto njen je lično
Ja i taj kofer volim
Selma, Selma, zdravo, Selma
Putuj, Selma
I molim te, ne naginji se kroz prozor
Selma
Na ulasku u voz ti htjedoh reć
Nešto nježno, nešto što izaziva
Pozor
Al rekoh samo zdravo, Selma
I molim te ne naginji se kroz prozor...''
Vlado Dijak
