Karakter svakodnevnih aktivnosti tipičan za određenu osobu određuje njenu pripadnost larkovima, sovama ili golubovima.
LJUDSKI BIORITMI
Larkovi se probude rano, skoro pri izlasku sunca, i mogu mnogo toga da urade pre ručka. A u 21 sat već spremaju krevet i spremaju se za spavanje.
Sove su njihova suprotnost: ujutro je bolje da ih ne dirate, razdražljivi su i neaktivni, popodne doživljavaju nalet energije i snage, odlaze u krevet posle ponoći.
Golubovi ne ustaju ni rano ni kasno - taman za doručak, aktivni su ceo dan, odlaze u krevet sat vremena pre ponoći.
Dr Paul Kelli, vodeći istraživač na Univerzitetu u Okfordu, sproveo je istraživanje koje je pokazalo negativne posledice pogrešnog ustajanja. Čovek se prilagođava zahtevima društva: ustaje na posao, radi kad treba i tako dalje... Ali kako to utiče na njegovo zdravlje?
„Nismo u mogućnosti da promenimo 24-časovni ritam, budeći se u određeno vreme... Naša jetra i srce se pokoravaju drugačijem redosledu rada i naređujemo im da se kreću 2-3 sata unazad ili napred.“
Prema Keliju, društvo treba obnoviti prema načinu aktivnosti goluba, kao najoptimalnijem.
„Svi živimo u društvu kome nedostaje sna. Ovaj problem nanosi patnju ljudima širom sveta. I protiv toga se moraš boriti. Najčešći oblik civilizovanog mučenja je rano ustajanje i započinjanje radnog dana pre 10 sati“, kaže lekar.
Tvrdi da je ritmizacija mentalnih, fizičkih i hemijskih procesa u telu genetski postavljena. Poremećaj biološkog sata i cirkadijalnog ritma negativno utiče na mozak, proizvodnju hormona, nivo energije i osećaj za vreme.
Krajem 18. veka civilizovane zemlje počele su da uvode osmočasovni radni dan i rade u smenama, ne uzimajući u obzir biološke cikluse ljudskog tela. Posao je počeo da se razvija, bilo je isplativo raditi 24/7.
I sat za ljudski bioritam počeo je da skreće. Udaljili smo se od prirode i predaka koji su se vodili ciklusima sunčeve svetlosti, radeći kad se vide, a ne poslovnom strategijom.
Doktor Paul Kelli sproveo je eksperiment u nekoliko britanskih škola. Sastojalo se od pomeranja vremena početka nastave sa 8:30 na 10:00. Tako da se svaki učenik može probuditi do 10 i ne samo da bude prisutan na časovima, već aktivno učestvuje u obrazovnom procesu.
Poboljšani su rezultati i pohađanje testiranih škola. Takođe, deca su postala aktivnija i veselija, nivo depresivnih stanja se smanjio.
Paul Kelli predlaže da se ovo pravilo što je više moguće primeni na druga područja aktivnosti kako bi se ljudi zaštitili od prekomernog rada, kafe i zloupotrebe energije.
Po njegovom mišljenju, rezultat će se isplatiti. Ljudi će postati produktivniji, motivisaniji i zadovoljniji svojim životom. Oni će raditi bolje i biti korisniji za društvo.
Bioritmi i ljudske performanse su u direktnoj vezi. Treba da pokušate da prilagodite režim i dnevnu rutinu svom telu kako biste zaštitili svoje zdravlje.
Ne govorimo Suncu kada da izlazi i kada da zalazi, pa zašto to radimo u odnosu na sebe? Čovek je mala galaksija, nema potrebe da remete njen rad.